Владимир Алексејевич Мошин, рођен је у Санкт Петербургу 1894, палеограф, византолог, слависта, студирао је у Петербургу, Тифлису и Кијеву. Емигрирао је у Краљевину СХС 1920, докторирао је на Загребачком универзитету, предавао византологију на Универзитету у Београду и на Филозофском факултету у Скопљу, био је директор Архива Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу, оснивач Археографског одељења у Народној библиотеци Србије, аутор је многих научних студија, коментатор и издавач споменика словенске писмености на Балкану. Умро је у Скопљу 1987.
Аутобиографија В. А. Мошина пронађена је у заоставштини Сергеја Тројицког, и вероватно је један од четири примерка о којима пише Рима Владимировна Булатова, имајући у виду да је В. Мошин био близак пријатељ С. Тројицког. Она се данас налази у приватној збирци колекционара старих књига и докумената Љубомира Бошкова из Баваништа, а фотокопија истог рукописа у Завичајном фонду Градске библиотеке у Панчеву.
Ово је прво издање аутобиографије В. А. Мошина.
Несиба Палибрк-Сукић
