Атријујм Народне библиотеке Србије
09/06/2023.
Задовољство нам је да Вас позовемо да дођете 9. јуна 2023. године, у 12 сати, у Атријум Народне библиотеке Србије на програм Матине посвећен Дубравки Угрешић.
Учествују:
Књижевник и управник националне библиотеке др Владимир Пиштало (уводна реч)
Књижевница и универзитетска професорка др Весна Голдсворти (видео укључење)
Преводитељка, универзитетска професорка др Елен Елијас Бурсаћ (видео укључење)
Научна сарадница на Институту за књижевност и уместност у Београду и књижевна критичарка др Жарка Свирчев
Универзитетски професор и књижевни критичар и теоретичар др Тихомир Брајовић
Модератор: др Милена Ђорђијевић.
Програм је посвећен осврту на књижевно и есејистичко стваралаштво као и на лепа пријатељства и познанства са истакнутом европском списатељицом Дубравком Угрешић (1949-2023).
Дубравка Угрешић, рођена је у Кутини, завршила је студије руског језика и компаративне књижевности на Филозофском факултету у Загребу, где је касније и наставила радити у склопу Завода за науку о књижевности. Кроз њено књижевно деловање преплиће се неколико основних преокупација као што су пропитивање природе писања и књижевности као такве, супротстављање популарне (или пак тривијалне) литературе високој или канонској, те касније проблематизовање егзила и питање идентитета.
Ауторка је књига: Поза за прозу, Штефица Цвек у раљама живота, Живот је бајка, Форсирање романа-реке, Амерички фикционар, Култура лажи, Музеј безувјетне предаје, Забрањено читање, Министарство боли, Никог нема дома, Баба Јага је снијела јаје, Лисица. Рајко Грлић је овековечио Шетифцу Цвек у филму У раљама живота (1984).
Њене књиге преведене су на више од 20 језика. Предавала је на више америчких и европских универзитета, укључујући Харвард, УЦЛА, Колумбија и Слободни универзитет у Берлину.
Добитница је важних књижевних признања, међу којима је и НИН-ова награда, којом је овеначно дело Форсирање романа-реке (1988), те Међународна награда за књижевност Неустадт…
Због антиратних ставова била је приморана да напусти Хрватску 1993. године. Позиционирала се као транснационална или постнационална списатељица и залагала за право аутора да не признају и не поштују етничке и националне границе.
Улаз је слободан!
Добро дошли у Атријум Народне библиотеке Србије!
