На основу Закона о културним добрима (Службени гласник РС бр. 71/94) Народна библиотека Србије је у обавези да прикупља предлоге за категоризовање старе и ретке библиотечке грађе као културног добра од изузетног и великог значаја.
Стару и ретку библиотечку грађу чине:
Заштита старе и ретке библиотечке грађе је делатност од општег интереса. Послове од општег интереса у заштити старе и ретке библиотечке грађе обављају Народна библиотека Србије, Библиотека Матице српске и 26 библиотека које су одређене решењем Министра.
Народна библиотека Србиjе остваруjе увид у стање старе и ретке библиотечке грађе и предузима мере у вези са њеном заштитом и коришћењем – води Централни регистар категорисане старе и ретке библиотечке грађе у Републици Србији; врши надзор над стручним радом библиотека које обављају делатност заштите старе и ретке библиотечке грађе; координира рад централне лабораторије и конзерваторске радионице; стара се о јединственој примени у Републици Србији међународних конвенција и других међународних аката који се односе на стару и ретку библиотечку грађу; обавља послове стручног оспособљавања и усавршавања запослених у делатности заштите старе и ретке библиотечке грађе.
Закон о старој и реткој библиотечкој грађи (члан 8.) разврстава културна добра, у зависности од њиховог значаја, у следеће категорије: културна добра од изузетног значаја, културна добра од великог значаја и културна добра.
Стару и ретку библиотечку грађу за културно добро од изузетног значаја проглашава Народна скупштина. Стару и ретку библиотечку грађу за културно добро од великог значаја проглашава, одлуком коју доноси у вршењу поверених послова, Народна библиотека Србије.
Културна добра од изузетног значаја
За културно добро од изузетног значаја проглашава се стара и ретка библиотечка грађа, и то:
Предлози за проглашавање културних добара од изузетног значаја настали су као резултат дугорочних истраживања и проучавања писаних и штампаних старих и ретких књига, како стручњака Народне библиотеке Србије тако и других одговарајућих научних и културних установа.
До сада je категорисанo пет листа књига од изузетног значаја. Последња је проглашена 7. априла 2021. године.
Културна добра од великог значаја
За културно добро од великог значаја проглашава се стара и ретка библиотечка грађа, и то:
За сада, само су одређени легати и библиотеке целине проглашени за културно добро од великог значаја. Међу њима су: Легат Веселина Чајкановића, Легат Милоша Црњанског, Легат Милана Ракића, Легат Тихомира Ђорђевића, Легат Љубомира Мицића, Библиотека целина Николе Тесле, Библиотека целина Михајла Пупина, Библиотека целина Исидоре Секулић, Библиотека целина Стевана Сремца, Библиотека целина Бранка Миљковића, Библиотека целина Јосипа Броза Тита, Библиотека целина Зорана Ђинђића и др.
Електронски регистар
Формирање електронског регистра старe и реткe библиотечке грађе као културног добра од изузетног значаја покренуто је као пројекат Народне библиотеке Србије и Министарства културе Републике Србије са циљем да се омогуће модернизација и даљи развој система заштите културних добара у Републици Србији. Уз Народну библиотеку Србије, која је носилац пројекта, предвиђено је активно учешће свих ималаца културна добара како би подаци о њима били у целини доступни свим корисницима.
Како би се олакшало перманентно ажурирање података о културним добрима и њихово умрежавање, на сајту се објављују сва потребна упутства и документа неопходна за правилно и уједначено вођење регистра, укључујући и правну регулативу и документацију о проглашеним културним добрима у Службеном гласнику РС.
Подаци се могу претраживати према аутору, наслову, хронолошки, према месту чувања и институцијама. Поред основних података (редни број, наслов, место и време настанка, место чувања и ознака под којом се чува), дати су и детаљни подаци о сваком културном добру: податак о томе да ли је у питању део или потпун примерак; податак о материјалу (папир, пергамент); број листова и величина; писмо или језичка редакција; податак о заставицама, иницијалима, рукописним записима или рукописним додацима за штампане књиге; затим, податак о повезу, примењеној заштити и микрофилмској сигнатури (уколико је књига микрофилмована).
Када се заврши са пописом старе и ретке књиге, прећи ће се на друге врсте библиотечке грађе и њихово уношење у Регистар.
Особа за контакт:
Ана Вукобрат, дипломирани библиотекар
Тел: 011 2451 242, локал 77
Е-mail: ana.vukobrat@nb.rs
Народна библиотека Србије| Скерлићева 1, 11000 Београд | (+381 11) 2451-242 | nbs@nb.rs
Сајт израдио: Holistic Digital Solutions
National library of Serbia| Skerliceva 1, 11000 Belgrade | (+381 11) 2451-242 | nbs@nb.rs
Site created by: Holistic Digital Solutions
Cookie | Duration | Description |
---|---|---|
cookielawinfo-checkbox-analytics | 11 months | This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Analytics". |
cookielawinfo-checkbox-functional | 11 months | The cookie is set by GDPR cookie consent to record the user consent for the cookies in the category "Functional". |
cookielawinfo-checkbox-necessary | 11 months | This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookies is used to store the user consent for the cookies in the category "Necessary". |
cookielawinfo-checkbox-others | 11 months | This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Other. |
cookielawinfo-checkbox-performance | 11 months | This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Performance". |
viewed_cookie_policy | 11 months | The cookie is set by the GDPR Cookie Consent plugin and is used to store whether or not user has consented to the use of cookies. It does not store any personal data. |
понедељак – петак од 8.00 – 20.00
(поручивање публикација 8.00 – 19.00)
субота од 8.00 – 15.00
(поручивање публикација 8.00 – 14.00)