Корпоративну меморију чине информације које настају као резултат пословања неке корпорације (тј. организације или предузећа), а које се прикупљају, индексирају и чувају јер се сматра да ће бити погодне за поновно коришћење.
Данас, у електронској ери, информације посматрамо не само као оруђе већ као ресурс. Сличне другим ресурсима, информације се стварају, складиште, чувају и користе. Њима се може трговати, а могу се увек изнова користити. Информације су, у извесном смислу, необичан ресурс. Када се деле, оне се не смањују нити губе вредност. У ствари, оне углавном губе вредност ако се не користе. Међутим, када се заједнички користе у одговарајућем контексту, оне често постају још вредније, како за ствараоца тако и за друге кориснике.
Књига Корпоративна меморија Кенета А. Мегила представља позив на ново и, у свету библиотекарства, до сада непознато промишљање посла и циљева информационог стручњака. Посебно је занимљиво поглавље о менаџеру корпоративне меморије у коме се пореде знања и вештине библиотекара, архивиста и администратора докумената. Интересантно је и померање пажње са докумената, тј. са података о документима на њихов садржај, односно на информације и њихово смислено и сврсисходно проналажење, независно од места или медијума на којима се чувају.
Љиљана Ковачевић
