Теоретичар Зоран Ђинђић, наш је савременик. Без намере да потценим све оно вредно што је у пољу друштвених наука написано и објављено у бившој Југославији, Ђинђићеву књигу Југославија као недовршена држава видим као до данас најзначајније дело које смо добили у области политичке и уставне теорије. Овакву оцену заснивам на два увида. Прво, у текстовима сакупљеним у овој књизи први пут су систематској критици изложене тада владајуће теоријско-идеолошке парадигме „социјалистичке мисли о политици” и „социјалистичког конституционализма”. Управо, реч је о књизи о којој је први пут у Југославији на теоријски релевантан начин афирмисана либерална мисао о појединцу, друштву и политици. Друго, Ђинђић не критикује социјалистичку стварност тадашње Југославије са позиција идеалног теоријског модела. Њему је важно да читалац ни у једном тренутку не изгуби из вида како уставна демократија не постоји „као таква”. За нас који преферирамо уставну демократију, а који живимо изван њених граница, овај аранжман постаје теоријски занимљив само у мери у којој је практично релевантан.
Из предговора Ненада Димитријевића
