После краће и тешке болести напустила нас је Оливера Стефановић, начелница Одељења посебник фондова у Народној библиотеци Србије од 1999. године до одласка у пензију 2014. године.
Оливера Стефановић рођена је у Београду, где је завршила гимназију и дипломирала на Групи за етнологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. На Географском факултету Универзитета у Београду магистрирала је 1977. и одбранила докторску тезу „Историја српске картографије у XIX веку” 2001. године. У Народној библиотеци Србије провела је цео радни век, од првог радног дана 1974. године до одласка у пензију, најпре као сарадник и самостални водитељ Картографског фонда у Одељењу посебних фондова, а потом и као начелница Одељења. Велики допринос дала је попуњавању фондова овог одељења библиотекама целинама и легатима, међу којима су Легати Петра Кочића, Бранибора Дебељковића, Милоша Јевтића, Љубице Цуце Сокић, Симе Ћирковића, Радована Поповића, Чеде Миндеровића, Николе Херцигоње и др. Била је посвећена јавној и научној презентацији најдрагоценије грађе путем штампаних каталога, изложби, снимљених радио и ТВ емисија и документарних филмова. Као аутор или у коауторству објавила је више радова, чланака у периодици, интервјуа у дневној штампи и приредила низ издања из области библиотекарства, картографије и заштите библиотечке грађе као културних добара. Посебно је била ангажована на изради регистара старе и ретке књиге као културних добара и доношењу правне регулативе у овој области. Била је члан републичке комисије за израду Закона о старој и реткој библиотечкој грађи, Упутства за вођење регистара и више правилника. Као најбољем библиотекару на територији града Београда додељена јој је награда „Марија Илић Агапова” за 2013. годину.
Оливера Стефановић је одисала ентузијазмом, енергијом и упорношћу, никада није одустајала од својих циљева. Тај оптимизам ширила је и на своје окружење, на приjатеље у приватном животу и на колеге са којима је свакодневно радила. На послу којим се бавила пуне четири деценије у корену свих њених радних напора било је уверење да је неопходно и могуће побољшати и унапредити рад на посебним колекцијама у националној библиотеци Србије и показати их у пуном сјају. Заслужила је да је такву памтимо.
