Захарија Орфелин
Београд : Народна библиотека Србије, 2023.
„…У неко сретније доба, ако таква доба постоје, Горесни плач би био само део културне повеснице. У нашем XVIII столећу њу није било лако оделити од политичке, јер је српски усуд био такав. Нашим књижевним делима (књижевним у најширем смислу, у старинском поимању тог израза) дешавало се тада да немају луксуз одвојености од замора свакодневнице, она су на себи знала носити велики терет и стога неочекивано премашивати своје првобитне намере, без обзира да ли су га могла издржати или не. Горесни плач је под њим поклекао чим је потекао, скоро од самог свог врела поставши понорница, која свој извир налази на неочекиваним тачкама историје, где се рађају нове могућности истинских трагања за њеним невидљивим, скривеним током. Далеки, готово изгубљени звук једног старог ламента придружује се тако присније и плодније симфонији XVIII века, којој је, онако како је само он умео, додавао Захарија Орфелин своју нарочиту боју и интонацију. Много шта од те композиције ваљаће нам још тумачити, и не треба сумњати да ће бити открића и изненађења која сада и не слутимо.”
Жарко Војновић
