Краљевска библиотека Белгије и Фондација Европеана су заједнички организовале догађај по позиву за националне библиотеке Европе, а поводом завршетка великог и важног пројекта Краљевске библиотеке Белгије DATA-KBR-BE. Догађај се одиграо у Бриселу, у Краљевској библиотеци Белгије 19. и 20. фебруара 2024. године са циљем да се испитају потенцијали за боље позиционирање националних библиотека у Заједничком европском простору података за културно наслеђе (European Data Space).

Фокус догађаја био је на коришћењу дигиталног културног наслеђа у истраживачке и академске сврхе. Истраживачка заједница Европеане, заједно са европском истраживачком инфраструктуром DARIAH, европски је мотор развоја међународног покрета „Колекције као подаци“.

Након поздравних речи представника Краљевске библиотеке Белгије, Белгијског федералног тела за научне политике и Европеане првог дана догађаја, уследио је блок са практичним применама белгијских колекција као података. Представљени су примери дигитализованих новина као података, фељтона у новинама, историје белгијског новинарства и истраживања на дигиталној збирци немачких новина које су излазиле у источној Белгији. Затим је представљен радни процес и шта све треба уважити код разматрања колекција као података. Након тога су уследиле практичне радионице по групама. Свака од три групе учесника је разматрала три теме: шта је скуп података, лиценцирање и навођење извора код колекција као података.

Други дан догађаја почео је излагањима по позиву. Тома Тасовац, директор европске истраживачке инфраструктуре DARIAH, говорио је о колекцијама као подацима у светлу истраживачких података у хуманистичким наукама. А након њега, Марк Ванхолсбек, из Белгијског федералног тела за научне политике, говорио је о Европском облаку за отворену науку (EOSC) и улози установа културног наслеђа у њему. Наставак догађаја отворио је простор да националне библиотеке изложе своја искуства, планове и изазове са којима се сусрећу код колекција као података. Увод је направио Крис де Луф из Белгијског федералног тела за научне политике. У име Конференције директора европских националних библиотека (CENL), говорио је Петер Лајнен из Немачке националне библиотеке и то о иницијативи CENL Dialogue Forum, кроз коју је спроведен упитник за националне библиотеке током 2023. године, како би се утврдили потенцијали националних библиотека као инфраструктура за податке, као и степен сарадње националних библиотека са истраживачким структурама, апосебно европским инфраструктурама CLARIN и DARIAH. Том Мајлс из Британске библиотеке, иначе члан управљачког тела Форума агрегатора Европеане, представио је потенцијале агрегатора у контексту колекција као података. Глобални поглед на покрет колекција као података дала је Бет Казук из Дигиталног репозиторијума Ирске са посебним освртом на RDA – Research Data Alliance. И коначно, Хенинг Шулц из Европеане говорио је о будућности агрегације података у Заједничком европском простору података за културно наслеђе, са посебним освртом на националне библиотеке, које представљају памћење европског континента.   

У сесији кратких презентација, представници националних библиотека имали су задатак да представе један скуп података из своје библиотеке, како је дошло до тога, да ли је дељен и где, који су били бенефити, а који изазови у вези са тим скупом података. У овој сесији су учествовали представници националних библиотека следећих земаља: Луксембург, данска, Финска, Србија, Холандија, Аустрија, Француска, Словенија и Летонија. Тамара Бутиган Вучај је представила скуп података DOI Serbia, који је објављен на Европеани путем Агрегатора за Европеану у НБС, као и на националном порталу за отворене податке https://data.gov.rs/.

Догађај је завршен сесијом посвећеном коришћењу алата вештачке интелигенције у колекцијама као подацима, што је већ садашњост неких националних библиотека, а нама остаје да верујемо да јесте будућност наше националне библиотеке. 

Тамара Бутиган Вучај

Заменица управника и руководитељка сектора ВБС