Отворен је стручно-научни скуп Библионет 2026.
У организацији Заједнице матичних библиотека Србије и Народне библиотеке Крушевац отворен је стручно-научни скуп Библионет 2026. Јубиларни двадесети скуп Заједнице, који се сваке године одржава у другом граду, ове године се бави темом дигиталне промоције библиотечких услуга, програма и колекција. Скуп су отворила уводна предавања реномираних гостију, Хелен Мандл, заменика генералног секретара ИФЛА-е, Ендруа Кренфелда, […]
НАГРАДА „ВЛАДАН ДЕСНИЦА“ ДОДЕЉЕНА РОМАНУ „ЛЕТУ ЈЕ КРАЈ“ ДУБРАВКЕ РЕБИЋ
У четвртак, 17. септембра 2026. године, на Конференцији за новинаре одржаној у Народној библиотеци Србије жири је саопштио да је роман ЛЕТУ ЈЕ КРАЈ Дубравке Ребић, у издању Прометеја, овогодишњи добитник Награде „Владан Десница“. Жири је радио у саставу: Мухарем Баздуљ, председник, и чланови: Љубица Арсић, Ивана Димић, Мирјана Митровић, Сања Савић Милосављевић, Горан Гоцић […]
Уређивачки одбор Археографских прилога
ДР НИНА ГЛИБЕТИЋ доцент, Универзитет Јејл, Њу Хејвен ДР МИРОСЛАВ А. ЛАЗИЋ научни сарадник, Институт за српски језик САНУ, Београд ЖАНА ЛЕОНИДОВНА ЛЕВШИНА руководилац Сектора словенско-руске археографије, Руска национална библиотека, Санкт Петербург ДР АЛЕКСАНДЕР НАУМОВ професор емеритус, Универзитет Ка Фоскари, Венеција Супрасаљска академија, Супрасаљ ДР ВИКТОР САВИЋ редовни професор, Филолошки факултет Универзитета у Београду научни […]
ДАН СРПСКОГ ЈЕДИНСТВА У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ СРБИЈЕ
Поводом државног празника Дана српског јединства, слободе и националне заставе, којим се обележава датум пробоја Солунског фронта у Првом светском рату, у Народној библиотеци Србије отворена је изложба „У гротлу Великог рата: рукописни листови Станислава Кракова и Ранка Младеновића“. На отварању су се присутнима обратили др Драган Пурешић, заменик управника Народне библиотеке Србије, и др […]
ПРОФ. ДР ГОРДАНА ЈОВАНОВИЋ
(29. јануар 1940 – 17. мај 2024) Јасмина М. НедељковићНародна библиотека Србије Преузми текст
Проф. др Хајнц Миклас (Heinz Miklas, Univ. Prof. Dr. Dr. h. c.) (Грац, 28. октобар 1948 – Беч, 13. децембар 2023)
ВИКТОР САВИЋФилолошки факултет Универзитета у Београду Институт за српски језик САНУ https://orcid.org/0000-0001-7003-3201 Преузми текст Извори Милтенова, Анисава. „In memoriam. Хайнц Миклас (1948–2023).“ Българистика/Bulgarica, 47 (2023), 157–158. Редакция на сп. Palaeobulgarica, Кирило-Методиевски научен център. „Хайнц Миклас. In memoriam.“ Palaeobulgarica/Старобългаристика, XLVII/4 (2023), 3–9. Шнитер, Мария. „Публикации на проф. д-р Хайнц Миклас (1975–2023).“ Старобългарска литература, 69–70 (2024), 403–419. […]
ДВА ИЗДАЊА СРПСКИХ РУКОПИСНИХ КЊИГА У МАЂАРСКОЈ
(Владан Тријић, Бранислав Тодић, Зоран Ранковић, Зоран Ракић. Српске рукописне књиге у Мађарској. Београд: Библиотека Српске патријаршије, 2025, 466 стр.; Српске рукописне књиге у Мађарској: илустрације и палеографски албум. Приредио Зоран Ранковић. Београд: Библиотека Српске патријаршије, 2025, 218 стр.) ГРБИЋ ДУШИЦА Библиотека Матице српске Преузми текст
Западна грана српске књижне културе
(Виктор Савић. О западној грани српскословенске писмености. Београд: Институт за српски језик САНУ – Чигоја штампа, 2025, 427 стр.) НЕБОЈША ЂОРЂЕВИЋ Институт за српски језик САНУ https://orcid.org/0009-0003-4726-7300 Преузми текст
Историјат и записи у сачуваним примерцима Рујанског четворојеванђеља
ВЛАДАН ТРИЈИЋ Народна библиотека Србије, Београд, Србијаvladan.trijic@nb.rs https://orcid.org/0009–0009–6556–1400 Преузми текст DOI: https://doi.org/10.46793/AP47.205T Апстракт: Ново фототипско издање Рујанског четворојеванђеља из 2024. године омогућило је преиспитивање знања о деловању рујанске штампарије. С обзиром на то да су издавачки планови и пласман тиража мање познати аспекти старог српског штампарства, посебно онога изван Венеције, у раду се истражују порекло […]
Рукописни молитвени свитак Историјског музеја Србије
ЖАРКО ВОЈНОВИЋ Народна библиотека Србије, Београд, Србијаstevlovi@gmail.com https://orcid.org/0009-0009-7611-2694 Преузми текст DOI: https://doi.org/10.46793/AP47.173V Апстракт: Рукописни молитвени свитак у власништву Историјског музеја Србије повод је да се проговори о овој молитвеној форми са становишта науке о књизи, док је, с друге стране, занимљиво промотрити текстове које он садржи. Установљено је да њихов највећи део припада апокрифној књижевности. […]
