Електронска грађа и извори у библиотекама
Заједница матичних библиотека Србије и у 2019. години организовала је традиционални стручно-научни скуп Библионет, овага пута на тему Електронска грађа и извори у библиотекама. Домаћин скупа била је Градска библиотека у Вршцу, а покровитељ скупа Министарство културе и информисања Републике Србије.
Развој информационог друштва и пораст броја електронских информација, условили су и нужност прилагођавања библиотека насталим променама које се огледају у прихватању и разумевању електронске грађе и извора које треба да прикупљају, чувају и издају на коришћење. Присуство електронске грађе и извора у библиотекама донело је низ нових отворених питања која се односе, пре свега, на принципе обраде информација у електронском облику, али и на њихово дуготрајно чување. Наиме, честа промена формата, врсте медија на којима су информације садржане као и несталност интернет адреса онлајн издања, отвара питање обезбеђивања начина да садржај који је њима похрањен остане приступачан и након застаревања машина и софтвера за репродукцију, приступ и препознавање садржаја као и пропадљивости медија на којима су изворно произведени. Производња електоронских публикација у специјализованим форматима карактеристичним за е-издаваштво и однос библиотека и издавача у овој области, обрада и чување информација садржаних на платформама које представљају помоћна средства у настави, архивирање веб садржаја, проблеми у прикупљању, чувању и коришћењу електронског обавезног примерка електронских публикација (електронске грађе и извора), недостаци у примени актуелне законске регулативе која уређује ову област као и њено осавремењавање, представљју окосницу у оквиру које су отворена питања која се тичу уређивања ове области и утврђивања даљег правца развоја у оквиру библиотекарске струке.
Значај теме огледа се у покушају да се направи прегледна студија досадашњих постигнућа у области рада са електронском грађом и изворима у библиотекама, али и да се обезбеди проблемски приступ овој теми, с обзиром на чињеницу да је досадашња пракса показала да су искуства недовољна, да је пракса неуједначена и да постоје бројна отворена питања код библиотекара која се тичу односа према грађи у електронском формату.
Радови су проблематизовали питања у вези са форматима електронских књига, историјатом њиховог настанка, као и настанка читача за њихову репродукцију; настанком, улогом и проблемима е-издаваштва; принципима и проблемима у вези са коришћењем е-књига у библиотекама; законодавством, продукцијом, библиографском контролом и депоновањем, стандардима и обрадом свих врста е-грађе у библиотекама; местом е-публикација у библиографији; врстама дигиталних аудио докумената – начином коришћења, приступа, техничким својствима, начинима коришћења у библиотекама, постојећим и потенцијалним новим корисничким групама, као и техничким захтевима за трајно чување; принципима и проблемима у вези са обрадом и чувањем “рукописне“ грађе рођене у е-формату; проблемима обраде и коришћења електронских уџбеника као специфичног новог наставног средства; принципима и проблемима у вези са прикупљањем и чувањем електронског обавезног примерка публикација; принципима и проблема у вези са архивирањем веба, као и појмом дигиталног културног добра.
На скупу су учествовали гости из региона, Алеш Клемен из Местне књижнице у Љубљани и Вишња Цеј и Јања Марас из Градске књижнице Загреб, као и Петер Хауслајтнер из Универзитетске библиотеке у Братислави. По позиву, на скупу су учествовали и Дејан Масликовић, помоћник министра културе задужен за развој дигиталне инфраструктуре који је представио пројекат изградње државног дата центра за који је планирана стратешка улога у дуготрајном чувању електронских података, као и Гојко Божовић испред издавачке куће Архипелаг који је говорио о искуствима у области е-издаваштва.Традиционално, на скупу је додељена награда Ђура Даничић за допринос развоју библиотекарства и културе у целини, а коју су ове године поделили Милорад Вучковић из Народне библиотеке Србије, Новка Шокица-Шуваковић из Библиотеке Матице српске и Драган Којић из Градске библиотеке у Новом Саду. Домаћин скупа организовао је обилазак културних знамености града, као и посету манастиру Месић.
