Оснивање Заједнице матичних библиотека Србије

Савремена кретања у европском библиотекарству допринела су да се у другој половини прошлог века развије нова концепција библиотекарства у Србији у чијој основи је стајао оправдан захтев за измењеним односом према књизи, за неопходним окретањем према кориснику и његовим потребама. Та нова концепција је утицала и на промену односа друштва и друштвено-политичких заједница према плановима и захтевима библиотекарства.

У складу са Уставом Народне Републике Југославије, а затим и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Уставом СР Србије и Основним законом о установама (1965), као и Законом о библиотекама (1965), који дефинишу основне принципе удруживања радних организација, предвиђена је могућност удруживања библиотечких установа у заједнице библиотека. Тај процес узајамног повезивања библиотека довео је до стварања Заједнице југословенских националних библиотека 1962. године, док се у СР Србији облик удруживања библиотека у заједнице јавља најпре у аутономним покрајинама, крајем 1963. године у САП Војводини, а потом 1965. године и у САП Косово и Метохија. Постојање оваквих заједница подстакло је на размишљање о корисности удруживања библиотека и на нивоу Републике, јер то постаје како потреба, тако и неопходан услов за даљи развој библиотекарства.

На VI Републичком саветовању библиотечких радника Србије одржаном у Земуну 1965. године истакнута је потреба за формирањем Заједнице матичних библиотека Србије, коју би сачињавале све матичне библиотеке са територије Србије. Тако су библиотечки радници на Саветовању одржаном у Крагујевцу, 27. и 28. октобра 1967. године, формирали Заједницу матичних библиотека Србије, која ће с једне стране, изражавати заједничке интересе библиотечких установа и библиотекара, а с друге стране, својом целокупном делатношћу помоћи задовољавању основних потреба за књигом. Овом приликом одржана је и Оснивачка скупштина Заједнице, на којој је усвојен привремени статут и изабрани привремени органи Заједнице – Извршни одбор и председник.

За привременог председника Заједнице изабран је Павле Малетин, управник Библиотеке Матице српске. Привремени Извршни одбор је одржао две седнице, 21. новембра 1967. године и 14. фебруара 1968. године. Формирано је и неколико комисија и радних група које су биле задужене за припрему материјала у циљу бржег сазивања редовне скупштине Заједнице. Након извршених припрема и израде потребних докумената, Прва редовна скупштина Заједнице одржана је 16. децембра 1968. године у Београду, којој је присуствовало 126 представника матичних библиотека из Србије. Скупштина је изабрала и нове органе Заједнице: председника, Извршни и Надзорни одбор. За првог председника изабран је Светислав Ђурић, управник Народне библиотеке Србије. На Скупштини је донет и Десетогодишњи програм развоја библиотекарства 1970–1980. године у Србији, програм модернизације и унапређења библиотекарства као јединственог информативно-документационог и образовно-научног система.

Прва редовна скупштина Заједнице из 1968. године свакако има посебан значај и због тога што је на њој усвојена програмска оријентација делатности Заједнице матичних библиотека Србије, а то је дугорочно пројектовање развоја библиотекарства у складу са развојем и потребама друштва, побољшање материјалне основе библиотека и измена кадровске структуре. У том циљу на овој скупштини, а потом и на седницама Заједнице одржаним у Нишу и Врњачкој Бањи марта и октобра 1969. године, као и на ванредној скупштини Заједнице, јануара 1970. године, посебно се расправљало о изради Средњорочног плана развоја библиотекарства 1971–1975. године. На бројним каснијим седницама, које су одржаване по неколико пута током године, расправљало се о питањима у вези са пројекцијом програма развоја библиотекарства у наступајућем петогодишњем периоду, као и у периоду 1971–1980. година, организовању регионалних саветовања о библиотекарству у СР Србији у циљу процене стања и формулисања будућих задатака, о додељивању награде „Милорад Панић-Суреп”, динамици излажења и уређивању гласила Заједнице, подношени су извештаји о постигнутим резултатима у раду Заједнице, предлагани програми рада за наступајуће године, извештаји о финансијском пословању, предлози за стандардизацију библиотечке статистике, израду различитих стручних стандарда, програма рада секција и сл. Заједница је такође и преко својих секција (Секција за регионалне системе, Секција за набавку књига и других публикација, Секција за питања друштвеноматеријалног положаја библиотекарства у Републици, Секција за стандарде у библиотекарству и Секција за кадрове), које су се бавиле анализом и решавањем различитих стручних питања, покушала да допринесе свеобухватном развоју библиотечке делатности на територији Србије. У том пероду активност Заједнице је пре свега била усмерена на следеће задатке: израду библиотечких стандарда, конституисање јединствене и координиране набавке библиотечког материјала, централизовану каталогизацију књига, формирање регионалних централних каталога, формирање завичајних збирки, усвајање концепције библиотечко-информативног система у СФРЈ и приступање његовој пројекцији у Србији, као и израду стандарда за народне библиотеке итд.