Osnivanje Zajednice matičnih biblioteka Srbije

Savremena kretanja u evropskom bibliotekarstvu doprinela su da se u drugoj polovini prošlog veka razvije nova koncepcija bibliotekarstva u Srbiji u čijoj osnovi je stajao opravdan zahtev za izmenjenim odnosom prema knjizi, za neophodnim okretanjem prema korisniku i njegovim potrebama. Ta nova koncepcija je uticala i na promenu odnosa društva i društveno-političkih zajednica prema planovima i zahtevima bibliotekarstva.

U skladu sa Ustavom Narodne Republike Jugoslavije, a zatim i Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Ustavom SR Srbije i Osnovnim zakonom o ustanovama (1965), kao i Zakonom o bibliotekama (1965), koji definišu osnovne principe udruživanja radnih organizacija, predviđena je mogućnost udruživanja bibliotečkih ustanova u zajednice biblioteka. Taj proces uzajamnog povezivanja biblioteka doveo je do stvaranja Zajednice jugoslovenskih nacionalnih biblioteka 1962. godine, dok se u SR Srbiji oblik udruživanja biblioteka u zajednice javlja najpre u autonomnim pokrajinama, krajem 1963. godine u SAP Vojvodini, a potom 1965. godine i u SAP Kosovo i Metohija. Postojanje ovakvih zajednica podstaklo je na razmišljanje o korisnosti udruživanja biblioteka i na nivou Republike, jer to postaje kako potreba, tako i neophodan uslov za dalji razvoj bibliotekarstva.

Na VI Republičkom savetovanju bibliotečkih radnika Srbije održanom u Zemunu 1965. godine istaknuta je potreba za formiranjem Zajednice matičnih biblioteka Srbije, koju bi sačinjavale sve matične biblioteke sa teritorije Srbije. Tako su bibliotečki radnici na Savetovanju održanom u Kragujevcu, 27. i 28. oktobra 1967. godine, formirali Zajednicu matičnih biblioteka Srbije, koja će s jedne strane, izražavati zajedničke interese bibliotečkih ustanova i bibliotekara, a s druge strane, svojom celokupnom delatnošću pomoći zadovoljavanju osnovnih potreba za knjigom. Ovom prilikom održana je i Osnivačka skupština Zajednice, na kojoj je usvojen privremeni statut i izabrani privremeni organi Zajednice – Izvršni odbor i predsednik.

Za privremenog predsednika Zajednice izabran je Pavle Maletin, upravnik Biblioteke Matice srpske. Privremeni Izvršni odbor je održao dve sednice, 21. novembra 1967. godine i 14. februara 1968. godine. Formirano je i nekoliko komisija i radnih grupa koje su bile zadužene za pripremu materijala u cilju bržeg sazivanja redovne skupštine Zajednice. Nakon izvršenih priprema i izrade potrebnih dokumenata, Prva redovna skupština Zajednice održana je 16. decembra 1968. godine u Beogradu, kojoj je prisustvovalo 126 predstavnika matičnih biblioteka iz Srbije. Skupština je izabrala i nove organe Zajednice: predsednika, Izvršni i Nadzorni odbor. Za prvog predsednika izabran je Svetislav Đurić, upravnik Narodne biblioteke Srbije. Na Skupštini je donet i Desetogodišnji program razvoja bibliotekarstva 1970–1980. godine u Srbiji, program modernizacije i unapređenja bibliotekarstva kao jedinstvenog informativno-dokumentacionog i obrazovno-naučnog sistema.

Prva redovna skupština Zajednice iz 1968. godine svakako ima poseban značaj i zbog toga što je na njoj usvojena programska orijentacija delatnosti Zajednice matičnih biblioteka Srbije, a to je dugoročno projektovanje razvoja bibliotekarstva u skladu sa razvojem i potrebama društva, poboljšanje materijalne osnove biblioteka i izmena kadrovske strukture. U tom cilju na ovoj skupštini, a potom i na sednicama Zajednice održanim u Nišu i Vrnjačkoj Banji marta i oktobra 1969. godine, kao i na vanrednoj skupštini Zajednice, januara 1970. godine, posebno se raspravljalo o izradi Srednjoročnog plana razvoja bibliotekarstva 1971–1975. godine. Na brojnim kasnijim sednicama, koje su održavane po nekoliko puta tokom godine, raspravljalo se o pitanjima u vezi sa projekcijom programa razvoja bibliotekarstva u nastupajućem petogodišnjem periodu, kao i u periodu 1971–1980. godina, organizovanju regionalnih savetovanja o bibliotekarstvu u SR Srbiji u cilju procene stanja i formulisanja budućih zadataka, o dodeljivanju nagrade „Milorad Panić-Surep”, dinamici izlaženja i uređivanju glasila Zajednice, podnošeni su izveštaji o postignutim rezultatima u radu Zajednice, predlagani programi rada za nastupajuće godine, izveštaji o finansijskom poslovanju, predlozi za standardizaciju bibliotečke statistike, izradu različitih stručnih standarda, programa rada sekcija i sl. Zajednica je takođe i preko svojih sekcija (Sekcija za regionalne sisteme, Sekcija za nabavku knjiga i drugih publikacija, Sekcija za pitanja društvenomaterijalnog položaja bibliotekarstva u Republici, Sekcija za standarde u bibliotekarstvu i Sekcija za kadrove), koje su se bavile analizom i rešavanjem različitih stručnih pitanja, pokušala da doprinese sveobuhvatnom razvoju bibliotečke delatnosti na teritoriji Srbije. U tom perodu aktivnost Zajednice je pre svega bila usmerena na sledeće zadatke: izradu bibliotečkih standarda, konstituisanje jedinstvene i koordinirane nabavke bibliotečkog materijala, centralizovanu katalogizaciju knjiga, formiranje regionalnih centralnih kataloga, formiranje zavičajnih zbirki, usvajanje koncepcije bibliotečko-informativnog sistema u SFRJ i pristupanje njegovoj projekciji u Srbiji, kao i izradu standarda za narodne biblioteke itd.